Zar nije previše?
Dva ožiljka na licu vremena,
a, ja prikradam se...

Davno ispričanim pričama,
nedostupnim lavirintima,
crveni bljesak tražim...

Reči gube smisao.
Nekada si disao
snagom uzavrelog zanosa...
Noć mi šamar udara,
istina zaudara...

Sve što sam tražio
odjek tišine nosi, kroz vene modroga zla.
Mrak me proganja,
ostajem sasvim budan u kandži sopstvenog sna.

Još nije gotovo,
predosećam...
Poznatu jezu osećam,
pripremam se...

za još jedan nalet ludila,
uzalud me savest budila,
pogrešnim putem hodam...

gore

Vrisni moje ime
(muzika: Vanja Grastić, tekst: Marko Pećanac)

Kada setiš se besanih noći
Kad smo shvatili da sve će proći
Stani i vrisni moje ime...
 
Mislili smo da neće vrag na nas
Da to se nekom drugom dešava
Sevnula munja sred mojih grudi
"A on joj verovao" - pričaju ljudi
Biraj ko će da ti sudi...
 
I prošli su dani, lude godine
A tuđa ruka slepog vodi me
A ja sam čelik topio čelom
A sada idem sa zastavom belom
Belom, malo krvavom...
 
Možda ipak nije nestalo sve,
Možda ima nade barem za tren...
 
A sada kada otišli su svi
Imaj malo srca, ostani...
Da rasteramo ledove zime
Neka se pelceri nadanja prime
Stani i vrisni moje ime...
 
Možda ipak nije nestalo sve,
Možda ima nade barem za tren...
 
Hej, seti se besanih noći
Kada shvatili smo da sve će proći
I stani, ti stani, stani nigde ne idi
Vrisni moje ime...
 
Možda ipak nije nestalo sve,
Možda ima nade barem za tren...

gore

Sujeta
(muzika: Vanja Grastić, tekst: Marko Pećanac)

Ja imam ceo vek za spas,
To nije dovoljno za nas.
Sujeta razdor ostavlja,
Kaže da slušam njen glas.
I da se hvatam u kolo sa njom,
I još da pevam,
A znam da gubim glavu ja u igri toj
I opet je igram.

Sve me na nju podseća,
Još joj miris osećam.
Daljina nije dovoljna,
Još je kraj mene.
A ja,
ko će da plati moj ponos, moj bol?
Ko to razume?
Za kraj, i da ti nekako oprostim,
Kada ne umem...

gore

Par reči o nama
(muzika: Vanja Grastić, Mateja Kojadinović, tekst: Marko Pećanac)

Ti pogledaj, razmišljaj
Šta radiš zbog nje.
Zbog gladi te, pohlepe,
Ti kolješ vratove.
Svi pogledi, sve ljubavi,
Izdajom završe.
I boli me, i muči me,
I naša moraće.

Ja gladan sam, čovek sam,
A to uči se.
Zavedi me, navedi me
Da ti verujem.
Povedi me, odvedi me,
Nebu pod oblake.
I uzmi me, i razbij me,
Na sitne delove.

Ti pogledaj, razmišljaj
Šta radiš zbog nje.
Zbog gladi te, pohlepe,
Ti kolješ vratove.
Svi pogledi, sve ljubavi,
Izdajom završe.
I boli me, i muči me,
I naša moraće.

Kako da sad verujem u ljude
Da otvorim srce svoje
Kako da znam da si ti k’o i ja
da ti stradanje tuđe znači

gore

Trag
(muzika: Vanja Grastić, tekst: Zorica Lukačev-Grastić)

Na obrisima već poznatog straha
Dok mi se pogled gubi u grehu
Potpuno sam ostajem bez daha
Prepušten nečijem ludačkom smehu

Gubim se
Tražim se
Nema me
Kao da više nisam živ

U grčevima tek rođene istine
Čekam na vreme, kažu da leči
U čudnom odjeku čudne tišine
Gube se njene poslednje reči

Gubim se
Tražim se
Nema me
Kao da više nisam živ

U tragovima svih prošlih života
Simbol spasenja istinu krije
Jer put do njega su bol i lepota
Zato ga niko našao nije.

Gubim se
Tražim se
Nema me
Nisam živ.

gore

Naličje istine
(muzika: Vanja Grastić, Marko Anđelić, tekst: Zorica Lukačev-Grastić)

Od strahova
te stvorili
iz pepela
te rodili
i krvlju te
umivali
sad moćan si
i večan si!

A, ko će da objasni
crna jutra, beleg tuđe pakosti,
bol otrovne molitve,
krik tišine, zadah trule stvarnosti?

I, ko će da pokida
okove sa polumrtvih nadanja,
i vrata da razvali,
spasi nas od zabluda i stradanja...

STVARAJUĆI  MENE
OSUDILI STE SEBE
VAŠA JE NEMOĆ
MOJA SNAGA
VAŠ JE MRAK
UZROK MOG SJAJA
JA SAM VAŠ
POČETAK KRAJA!

I, ko će da pokida
okove sa polumrtvih nadanja,
i vrata da razvali,
spasi nas od zabluda i stradanja...

Hej, vreme je za buđenje,
ovo je naličje istine,

vreme je za buđenje,
ovo je naličje istine...

gore

Anima (instrumental)
(muzika: Vanja Grastić)

gore

Spasenje
(muzika: Vanja Grastić, Branislav Kolarski; tekst: Marko Pećanac)

Ti nevina, imaš oči od sna, kožu od snega...
A sudbina, kuja stara lepljivih prstiju klupko ti mrsi...
U lenjosti - znaj da preteški su oblaci, nemiri brzi...
Da l' je to trag što želiš da slediš?
 
Hajde iskašlji bol, neka plač postane smeh
Hajde udahni strast, da znaš da sladak je greh
Ljudi su smradovi, a čovek si i ti
(i zato što pre shvati)
Oni su okrutni da bi sebe spasili
(kao i ti)
 
Čaša je premala da bi žeđ ugasila
Voda je daleka, a suva pustinja
Ruke su krvave, a oči presrećne
(pred sobom miluju snove)
Ako ostvariš sebe, neko će zbog tog da propadne
(pa razmisli)
 
Kaži te proklete reči,
što i sam želiš da znaš...
Mi nismo samo meso,
da tolimo glad...
 
Bio jednom čovek,
Bio jednom mlad,
A pitaj ga gde je sad...
Bio jednom čovek,
Bio jednom mlad,
Životom svojim utolio je glad...

gore

Spasenje II
(muzika: Vanja Grastić, Mateja Kojadinović; tekst: Marko Pećanac)

Hodaj svojim stazama,
I kad s tobom je tu,
I kad ostaneš sam.
Čuvaj svoja sećanja,
I što su prijala,
I što su bolela.

Živiš jedan težak san,
Pijan je kad je noć,
Znojav je kad je dan.
Braniš svoja shvatanja,
Protiv njih kad su svi
Samo jedno ti znaj...

Zima kada cvetaju ruže
(muzika: Vanja Grastić, tekst: Marko Pećanac)

Hej stari,
Ovo je zima kada cvetaju ruže...
Da možeš da ponovo kreneš, to znaš...
Danas će zlatna kočija hteti da se vrati,
Da kreneš tamo gde nekad si morao stati...
 
Uuu, da l' se plašiš
Da li znaš, sve što imao si,
Sad možeš da vratiš...
 
Uuu...majske zore (majske zore)
Uuu...a usne nam gore (usne nam gore)
Uuu...da l' da se otisnem (da l' da se otisnem)
Ili u blatu ostanem? (u blatu ostanem)
 
Uuu...majske zore
Uuu...a usne nam gore
Uuu...da l' da se otisnem
Uuu...da u blatu ostanem...
 
Kažu ljudi, a kaže i vreme
Prgava nam i pamet i seme
Kad nas sadiš, u zemlju nas sadiš
A iz zvezda moraš da nas vadiš...
(M. Antić)
 
Hej stari,
Ovo je zima kada cvetaju ruže...
Da možeš da ponovo kreneš, to znaš...
Danas će zlatna kočija hteti da se vrati,
Da kreneš tamo gde nekad si morao stati... x2

gore